Laparoskopska reimplantacija mokraćovoda
Laparoskopska reimplantacija ili neoimplantacija mokraćovoda znači hirurško usađivanje završetka mokraćovoda na drugo mesto u zidu mokraćne bešike, znači van mesta primarnog anatomskog spoja između mokraćovoda i mokraćne bešike. Izvodi se primenom transperitonealnog pristupa.
Kad se primenjuje?
Laparoskopska reimplantacija mokraćovoda se primenjuje u slučajevima značajne ili potpune blokade protoka urina kroz mokraćovod, koja može biti posledica različitih nemalignih patoloških procesa donjeg dela mokraćovoda, a kod kojih endoskopske metode nisu moguće ili nisu bile učinkovite.
Kako se izvodi?
Laparoskopska reimplantacija ili neoimplantacija mokraćovoda se uglavnom izvodi transabdominalnim laparoskopskim pristupom sa 4 trokara. Nakon uklanjanja patološko promenjenog segmenta mokraćovoda u istog se ubaci unutrašnja drenažna sonda (JJ stent ili S-kateter), a u mokraćnu bešiku urinarni kateter. Na anatomski primerenom mestu u zidu mokraćne bešike uradi se otvor za novi spoj između mokraćovoda i bešike, koji se formira određenom tehnikom šivenja. U svrhu kontrole krvarenja i/ili moguće urinske sekrecije ubaci se slobodni dren. Operacija se završava izvlačenjem endoskopske kese sa tkivnim preparatom, kroz proširen rez na mestu jednog od trokara. Izvuku se još preostali trokari i kožne rane se zašiju.
Koje su moguće komplikacije?
Komplikacije laparoskopske reimplantacije su retke. Najčešću komplikaciju predstavlja jače krvarenje koje veoma retko zahteva i transfuziju krvi. Moguće su još opšte komplikacije laparoskopske hirurgije, kao što su povrede trbušnih organa, ili velikih krvnih sudova, a do kojih dolazi u manje od 1% operisanih pacijenata.
Verovatnoća prelaska na klasičnu operaciju (konverzija) u slučaju laparoskopske reimplantacije mokraćovoda manja je od 2%.
