Laparoskopska radikalna nefrektomija
Laparoskopska radikalna nefrektomija znači hirurško uklanjanje bubrega sa okolnim masnim tkivom. Na osnovu određenih kriterijuma u nekim slučajevima sastavni deo operacije je još uklanjanje pripadajuće nadbubrežne žlezde (adrenalektomija). U zavisnosti od veličine tumora, prethodnih operacija u trbuhu i još nekih kriterijuma, od slučaja do slučaja odabere se transperitonealni ili ekstraperitonealni pristup.
Kad se primenjuje?
Laparoskopska radikalna nefrektomija se primenjuje u operativnom lečenju većih tumora bubrega. Smisao radikalne nefrektomije je uklanjanje bubrega sa tumorom u sloju van prednje bubrežne fascije (Gerotina fascija), barijere koja odvaja masnu bubrežnu kapsulu od sloja parabubrežne masti. U aktuelnoj stručnoj literaturi kao granična veličina tumora u najvećem preseku navodi se 7 cm. Ipak treba napomenuti da sama veličina tumora nije jedini kriterijum za odluku, da li treba da se uradi vađenje bubrega u celosti ili će biti moguće uklanjanje samo dela bubrega sa tumorom (parcijalna nefrektomija). Analiza anatomskog odnosa tumora do velikih krvnih sudova i kanalnog sistema bubrega neophodna je kod svakog pacijenta posebno, što znači primenu individualnog planiranja odgovarajuće operacije.
Kako se izvodi?
Za izvođenje laparoskopske radikalne nefrektomije koristi se 3 do 4 trokara koji se uvode kroz zid leve ili desne polovine trbuha. U slučaju ekstraperitonealnog pristupa posebnom tehnikom balonske dilatacije, uradi se veštačka šupljina ispred unutrašnje tkivne granice trbušnog zida (peritoneum), u koju se plasiraju trokari. Ako se primeni transperitonealni pristup, trokari se uvode u samu trbušnu šupljinu. Nakon oslobađanja debelog creva i otvaranja peritoneuma iznad odgovarajućeg bubrega uradi se preparacija donjeg pola bubrega, oslobađanje i presecanje gornjeg dela mokraćovoda, da bi se nakon toga uradila precizna preparacija velikih krvnih sudova. Isti se zatvaraju posebnim klipsevima i presecaju što dalje od bubrega. Nastavi se oslobađanje čitavog bubrega sa okolnim masnim tkivom. Uklonjen bubreg sa tumorom ubaci se u endoskopsku kesu. Operacija se završava plasiranjem slobodnog drena u svrsi kontrole mogućeg krvarenja i izvlačenjem endoskopske kese sa tkivnim preparatom, kroz proširen rez dužine koja odgovara veličini preparata, a koje se uradi na mestu trbušnog zida gde će presecanje mišića biti minimalno ili čak izbegnuto. Izvuku se još preostali trokari i kožne rane se zašiju.
Koje su moguće komplikacije?
U rukama iskusne hirurške ekipe komplikacije laparoskopske radikalne nefrektomije su retke. Najčešću komplikaciju predstavlja jače krvarenje koje veoma retko zahteva i transfuziju krvi. Kod primene transperitonealnog pristupa moguće su još i opšte komplikacije laparoskopske hirurgije, kao što su povrede trbušnih organa, a do kojih dolazi u manje od 1% operisanih pacijenata. Verovatnoća prelaska na klasičnu operaciju (konverzija) u slučaju laparoskopske radikalne nefrektomije manja je od 3%.
