Laparoskopska nefropeksija
Laparoskopska nefropeksija znači fiksaciju bubrega na trbušni zid. U doba samo klasične hirurgije nefropeksija veoma retko se primenjivala, a razvojem laparoskopije koristi se nešto češće. Najefikasniji pristup je transperitonealni.
Kad se primenjuje?
Primenjuje se u slučajevima značajne mobilnosti bubrega ili prave spuštenosti istog (ptoza bubrega), a da su pritom ispunjeni objektivni znaci obstrukcije, odnosno smetnje u pražnjenju bubrega. Najčešći kandidati za ovakvu operaciju su mlađe, veoma mršave žene, a u većini slučajeva problem se javlja na desnom bubregu.
Kako se izvodi?
Za izvođenje laparoskopske nefropeksije koristi se 3 trokara koji se uvode kroz zid uglavnom desne polovine trbuha. Nakon oslobađanja donjeg i srednjeg dela bubrega od okolnog masnog tkiva, posebnim šavom uradi se fiksacija donjeg pola bubrega na zadnji mišični zid abdomena. Ubaci se tanka cev (dren) za nadzor mogućeg krvarenja posle operacije, izvuku se još preostali trokari i kožne rane se zašiju.
Koje su moguće komplikacije?
Komplikacije laparoskopske nefropeksije su retke. Najčešću ali pritom veoma retku komplikaciju predstavlja krvarenje koje veoma retko zahteva i transfuziju krvi. Moguće su još opšte komplikacije laparoskopske hirurgije, kao što su povrede trbušnih organa, velikih krvnih sudova i dijafragme, a do kojih dolazi u manje od 1% operisanih pacijenata. Potreba za prelazak na klasičnu operaciju (konverzija) u slučaju laparoskopske nefropeksije u proseku je manja od 1%.
